DRČELIĆEVA PODRŠKA PRE MEČA, PA ČESTITKA SFEROPULOSA: Zvezdaški gen Tomislava Tomovića - to mi je u krvi!

Do pre nekoliko dana ime Tomislava Tomovića bilo je poznato tek upućenijim ljubiteljima košarke. A onda je došla noć u Istanbulu, posle koje su i oni koji nikada nisu čuli za njega počeli da pretražuju ko je čovek koji je nadmudrio aktuelnog šampiona Evrope. Na klupi Crvene zvezde, u trenucima kada je delovalo da se sezona urušava, sedeo je mirno, staloženo – i vodio ekipu kao da je rođen za to mesto.

Umesto Sferopulosa, koji se rastao s klubom, pred Zvezdom se pojavio Tomović – trener koji je došao iz senke, obukao odelo glavnog i učinio da ekipa koja je nedavno izgubila od Zadra u kratkom roku postane kolektiv koji ruši Fenerbahče usred Istanbula. U trenerskom svetu, to je scenario dostojan filmske priče.

„Polako se slažu utisci. Nije bilo lako procesuirati, još na momente nailaze emocije, vraća se film... Koliko god čovek bio fokusiran, stvari su se dešavale vrlo brzo, a kada se završe, pogotovo na način kako jesu, onda imaš osećaj da nisi ni svestan šta se desilo i koliko je bilo intenzivno. Pokušao sam da pomognem timu koliko god sam mogao, da napravimo rezultat koji smo svi priželjkivali. Sada su se strasti smirile, vraćamo se u ritam... Na redu je nova adaptacija, promenio se trener i okrenuti smo novim izazovima“, rekao je Tomović za Meridian sport.

Deseti oktobar će biti zapisan crvenim slovom u kalendaru Zvezdinog trenera.

„Osećaj u tom momentu i dan posle je bio jedan od najlepših u mom profesionalnom životu. Privatno bih definiitvno odvojio, deca i ostalo, ali ovo je u top tri osećaja koje sam doživeo vezano za košarku“.

Pobeda je proizvela lavinu – svaki drugi skrol na društvenim mrežama je vodio do Tomovićevog lica, a telefon 42-godišnjeg Beograđanina se usijao kao nikada.

„To je nešto neverovatno. Nikada nisam doživeo slično. Sigurno preko 500, 600 poruka na svim mogućim mrežama. Ipak, istakao bih ono što se desilo pre utakmice sa Fenerbahčeom. Podrška i ljubav koju sam dobio je bila posebna. Vera od ljudi koji me poznaju mi je dala ogromnu snagu da iznesem sve ovo na način koji je potreban timu. Ne prepisujem ništa od ovoga samom sebi, niti sam doneo magični štapić, niti šta slično. Ja sam se samo stavio u funkciju tima i pokušao da dam sve od sebe da uspemo zajedno“.

Sve vreme tokom razgovora je apostrofirao da nije pobedio sam, da ništa ne bi mogao bez svojih kolega, a Đorđe Lazarević, Tomovićev najbliži saradnik, zanimljivo je na društvenim mrežama opisao “tajni“ začin velike pobede. „Samo smo doneli malo zvezdaške emocije i dalo je rezultata“, napisao je na svom X nalogu. Jednostavno je. Kada se ljubav prema klubu i znanje spoje u jednu celinu – onda je rezultat Istanbul. Tomoviću je crveno-belo sastavni deo života. Otac Slobodan je igrao za Zvezdu, a sada i njegov naslednik korača istim stopama kao deda i tata.

Posle pobede nije želeo da zaboravi čoveka s kojim je radio prethodne dve sezone. Janis Sferopulos je deo ove pobede – odjeknulo je sa konferencije za medije.

„Javio nam se posle utakmice i čestitao. Stvarno sam to mislio. Mi smo dugo bili zajedno – dve sezone smo radili zajedno... I konkretno smo zajedno počeli pripremu utakmice sa Fenerom i bez želje da naglašavam, ali to je zaista normalno i prirodno bilo da kažem. To je jednostavno tako. Mnogo sam zahvalan Sferopulosu, na svakom danu koji smo zajedno proveli. Pre svega ljudski – jedan veliki gospodin, a onda i trenerski ozbiljan stručnjak. Mnogo sam naučio i zaista smo lepo sarađivali sa jednim poštovanjem. Sve pohvale za Janisa i zaista sam osećao to što sam rekao“.

Delovalo je potpuno neverovatno kako su isti igrači izgledali potpuno drugačije. Protiv Zadra oko je patilo, da bi za kratko vreme igra crveno-belih postala čist hedonizam za navijače. Imao je Tomović zanimljiv način da probudi najbolje verzije Zvezdinih igrača.

„Ja sam tražio od njih da pokažu da su tim, ali pre toga tražio sam da svako od njih krene od sebe, jer ako saigrač vidi da daješ sve od sebe, onda ćeš i kada pogreši, da budeš iza njegovih leđa, da pomogneš i ispraviš tuđu grešku. Tražio sam na taj način da jedni druge guraju i da individualnim pristupom dobijemo timski momenat. Želeo sam da budu zajedno, bez ozbira šta je na terenu i koliko problema postoji. Momci su lepo odreagovali i videla se energija, da nisu odustajali, niti da su ušli u strah kada je Fener ušao u seriju. Posebno drago mi je što su posle ove pobede videli da mogu. Ovo je nov tim, kojem je trebala jedna velika utakmica da shvate da mogu. Zasluge ne pripisujem ni seknude samom sebi, već celom našem timu koji je dao sve od sebe. Ogromnu podršku u tom trenutku sam dobio od Željka Drčelića, koji mi je rekao da zna da mi nije lako, ali da je uz mene, da smo svi zajedno i da ćemo izgurati“.

Obavio je svoj zadatak, da bi sada predao kormilo u ruke Saše Obradovića, koji se vratio kući i ispred sebe ima trenutno najteži zadatak u Evroligi – pobediti Žalgiris. Litvanski šampion se nalazi u sjajnoj formi otkako je sezone počela i sigurno neće biti lako crveno-belima.

„Mi smo Žalgiris imali već pripremljen i pre nego što je Saša došao. Negde 80 odsto smo spremili, dok su ljudi koji su stigli sa njim doneli svoje analize i trudili smo se svi da se stavimo u službu tima. Tranzicija je uvek nezgodna, možda nekada deluje haotično u smislu sinhronizacije ko šta treba da radi... Nova terminologija, svako od nas trenera ima svoju, pa treba malo vremena da se uskladi. Trudimo se iz sata u sat – pošto nemamo dane – da se pohvatamo i da što pre počnemo što bolje da funkcionišemo“.

Količina emocija, posla, dešavanja... Sve navodi da je umor prirodno stanje Tomovića. Ipak, entuzijazam nije opao ni za milimetar.

„Za mene je bilo veoma turbulentno, naporno fizički, emotivno... Iskren da budem nisam stigao da se odmorim. Ja gotovo da nisam spavao posle Fenera. Ne zato što sam bančio ili nešto slično, već jednostavno emocije su bile prejake. Odgovarao sam na poruke dva i po sata. Zaspao sam u pet, a ustao u pola osam.. Pravo s puta smo otišli u Pionir, gde smo pričali sa Sašom o svemu. Onda sam nastavio da spremam druge stvari, tako da sam u poslednjih pet dana spavao ukupno 15 sati, ali ne žalim se, nije ništa novo za mene“.

Prvu stranicu svoje evroligaške knjige je napisao savršeno, a ko zna – možda budućnost donese reprizu, pa Tomovića ponovo vidimo u prvom planu. Pokazao je da može, ume i zna.

„Da mi je neko rekao da će mi ovakav biti debi, me bih mu verovao i to  ne zato što ne verujem u sebe, nego što verovatno ne bi mogao da zamislim u tom trenutku takav scenario. Moji lični ciljevi su uvek tu, jesu po strani kada je tim u pitanju. Radim na sebi da budem miran, da pomažem timu i da budem spreman kada dođe momenat. Sada sam pomogao kratkoročno, ali nadam se će se u budućnosti otvoriti nešto. Ovo je bilo mnogo značajno za mene, kao prevashodno potvrda samom sebi da mogu i drago mi je što su ljudi prepoznali energiju i strast, a opet deluje mi da sam bio pribran s obzirom na trenutak i protivnika“, zaključio je Tomović za Meridian sport.

BONUS VIDEO

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.